Srpske narodne pjesme. Knj. 6, U kojoj su pjesme junačke najstarije i srednjijeh vremena

Ту нађоше Петровић-владику,

Свијетлу му пољубише руку,

Од владике примише дарове

За њихово витешко јунаштво. 360 У то дође Филипе сердаре,

Собом води избране главаре,

Господару пољубише руку,

А господар одбрани јунаке.

Ал' говори Петровић владика: 365 „Чујте мене, обадва сердара!

„Фалите се сада за јунаштво,

»И сваки ве може пофалити,

„Када таки мегдан задобисте,

„Све у здравље младије момака.“ 370

30.

Пјесма од Пипера.

Ј ош ворица не забијелила,

Ни даница лица промолила,

У Скадру ми ситна књига дође А са Спужа и од Мећикућа

А на руке Махмуту везиру, Овако му у тој књиги пишу:

(Мо

» О везире, мили господаре,

»Ми нипошт живљет не моремо, „Пипери ни врата затворише;

„Нема данка у дугој години, 10 „Нада наше не сијеку главе,

» И ваља ни бљежат Цариграду.“

Када везир гласе разумио,