Srpske narodne pjesme. Knj. 6, U kojoj su pjesme junačke najstarije i srednjijeh vremena

и ИМ Брзо силну војску сакупио, Силну војску дванаест хиљадах, Шњоме иде на Пипере равне. Пред Пипере табор учинио, Докле своју војску сакупио, И шњом удри на равне Пипере. Ал' Пипери харат' се не даду, Но с' удрише огњем из пушаках. Зује, брате, брда и долине, И сувише високе планине, Пиперима срећа прискочила, Приспљеше им ваљани Брђани. Јадни Турци плећа окренуше, Побјегоше натраг без обзира, А ва њима Пиперске делије, Ћераше их листом Подгорици. Ту не оста једнога јунака Који турске главе не ос"јече, Посјекоше седам стотин' главах, Неколика жива уфатише, А остало низ греде сломише. Ма утече од Скадра везире, И још шњиме нешто мало војске Израњено и све изгрђено, Без оружја и без добра друга. Ко ме чује, на част нека му је. Остадоше Пипери јунаци Играјући и попјевајући. Фала Богу и богородици На побједи нашег душманина. То је било када се чинило, Нама добро здравље и весеље.

2

15

20)

> сл

30

4()