Srpske narodne pjesme. Knj. 6, U kojoj su pjesme junačke najstarije i srednjijeh vremena

155

И он мисли нико га не чује, Ал то слуша вила из горице, Посестрима млада Пеарника, Она трчи к бијелу Дрежнику Побратиму своме Пеарнику. Али њега код Дрежника није, Већ код Слуња града бијелога. Она трчи к Слуњу бпјеломе, И довивље млада Џеарника:

„ Пеарниче, Богом побратиме, удла, брате, зло попио вино

„Баш код Слуња града бијелога,

„Ето с војском бега Ибрајпма,

„Ето с војском бијелу Дрежнику, „Б јели ће ти освојити Дрежник,

„И још твоју војску погубити, „И отети бојнице лубарде.“ Кад Пеарник разумпо гласе, И он скочи на ноге лагане, Паке бритку сабљу припасује, И он скочи на коња витеза, Од драгости на коњу се смије, Веселе му компаније биле,

И дјевојке, које су му миле! К себи зове вр'једне капетане, Вриједнога Бунчу капетана,

И Мамулу виловиту главу, Још говори млађан Пеарниче: »Огулинци, пољубљени синци,

„Нас је вр једна породила мајка

» И крајина за дику држала. „Ето на нас бега Ибрајима

4()

то