Srpske narodne pjesme. Knj. 6, U kojoj su pjesme junačke najstarije i srednjijeh vremena

156 „Са свом силом по вемљици црној, „Бујели ће нам освојити Дрежник,

„И још пашу војску погубити

„И отети бојнице лубарде.

„Да трчимо бијелу Дрежнику, 715 „Како је ког одранила мајка

„И сестрица пасом опасала,

„Да ми онђе њега дочекамо,

„И једино Ђога помолимо,

„Не би ли нас Бог помиловао, 80 „Не бисмо ли бега придобили

„И његове бустромане Турке.“

Паке трчу бијелу Дрежнику,

Прије бега дошли до Дрежника.

Пак диже се беже Ибрајиме 85 Од бијела Иворчића града.

Видиш, побре, како буле знаду,

Турком оне ручати не даду,

Да је лакше на коњије Туре

Ојећ' кауре по томе пољицу; 90 Каури се не могу да бране

Од тораба, од телећи мишина,

Биће доста од каур мишина.

Пак на добре коње узјаују.

Кад дођоше на Пашину Луку, 95 Сваки своју окрвави руку,

Да му звеца сабља на мејдану.

Кад су дошли до воде Коране,

Турци коњма притежу колане,

И Корану воду пријеђоше, 100 И одоше бијелу Дрежнику.

Нит свануло, нит сунце грануло,