Srpske narodne pjesme. Knj. 6, U kojoj su pjesme junačke najstarije i srednjijeh vremena

158

аи итете

Те је шаље к Новом на крајину А на руке Девенс-генералу:

„ А] Девенсу, мој брате рођени, „Откада су рати на крајини, „Ми смо, брате, скупа војевали: „Најприје смо, брате, освојили, „Освојили Шабац украј Сане, „Пак Дубицу и с њом Костајницу, „Паке, брате, стојна Биограда, „Паке, брате, Нови на Крајини. „Ал' валуду, мој брате рођени, „Ево, брате, големе жалости, „Бе се диже Вранцезу проклети, „На цесара он диже оружје, „Паке мени ситна књига, дође „Од свијетле круне цесарове,

„И ја одо с војском на Француза. „Ево, брате, големе жалости, „Бе нам оста Цетин на крајини, „А Цетин је Слуњу на вратије, „Б'јели Олуњу кључи од Карловца. „Већ Девенсу, мој брате рођени, „Ти окрени војску од Новога, „Те је води бијелу Цетину,

„Не би литеи Бог помогао, „Не би ли нам Цетин освојио, „Да крајини гласа не губимо, „Да образа свога не црнимо, „Да цесару круну позлатимо, „Не би ли те цесар миловао, „Каконо је мене миловао.“ Књига дође к Девенс-генералу.