Srpske narodne pjesme. Knj. 6, U kojoj su pjesme junačke najstarije i srednjijeh vremena

Књигу штије Девенс генералу, А кад виђе што му књига каже, И он скочи на ноге лагане, Сабљу бритку припасује на, се, Паке силну окренуо војску

Од Новога града бијелога,

Пак отиде к Цетину бијелу;

СО војском паде Девенс генералу Код студене воде Војинића.

Кад у јутру данак освануо, Подиже се Девенс генерале, Пак отиде под Цетин бијели, Око њега покопао шанце,

И на шанце табле направио,

А на табле навезб лубарде.

Кад у јутру данак освануо,

Ал' дозивље Девенс генерале, Он дозивље к Цетину бијелом По имену бега од Цетина, Сенковића п Орловића:

»Дај ми кључе од Цетина града, »дда не штетим мјеста господскога, »да не трошим праха ни олова, » И не дерем бојниц' лубарада.“ Срдито му беже одговара

Из Цетина на крајини града:

» Од' отале, Девенс-генерале : »Да је ође Лауд генерале

» И. делија Мамул капетане, »Који су се они научили „Узимати по Босни градове, уПак да стоје три пуне године,

4()