Srpske narodne pjesme. Knj. 6, U kojoj su pjesme junačke najstarije i srednjijeh vremena

ЊЕ „Не би мени Цетин освојили, „Ни Цетину врата отворили, „Камо ли би прчени Девенсу. „Ми нијесмо рода Босанскога, „Него јесмо од рода Личкога. „ Удбињани и Перушићани, „О нами су га старци населили, „И ми смо се овде породили.“ Кад је Девенс разумио гласе, Сабљу бритку припасује на се, Паке шеће по табору своме, Поднукује своје канонире: „Канонири, моји соколови, „Напраљајте бојнице лубарде, „Да бијемо Цетин на крајини,“ Канонири томе капл били, Направише бојнице лубарде, Паке бију Цетин на крајини. Бију њега за неђељу дана, Ал не могу њега освојити. Ни Цетину врата отворити, Ни од зида одбпти камена. Када виђе Девенс генерале, Мислио је мисли свакојаке Што би саде јунак учинио. Све је мисли на једну смислио, Паке шеће. по табору своме, Подвикује танко гласовито. „Није л мајка јунака родила, „Ал' сестрица браца одранила, „У овоме табору мојему, „Који би се добар нашо јунак,

710