Srpske narodne pjesme. Knj. 6, U kojoj su pjesme junačke najstarije i srednjijeh vremena

162

Каде дође бедену бијелу,

Пак уз беден стубе прислоњаше, Пак се пење на беден Цетину, Пак у Цетин баца сумпораде, Плану Цетин са четири стране, По њему се узмучише Турци. Ну бисмилај, Мухамеде свече, Да што бисмо сада учинили Ако граду врата отворимо, Дочекаће војска Девенсова,

Све ће сјећи, нитко не утећи,

А страг ће нас ватра попржити. Све су мисли на једну смислили, И Цетину врата отворише, Покрцаше надво' из Цетина.

И дочека војска Девенсова,

И сијеку Цетињане Турке,

И добро су робље заробили. Кад стадоше пуштавати робље Ту је њима драго робље било: Два Турчина за оку кичина (|, Двије буле за нарамак дрва, Дви дјевојке за дви ките смиља, Два су старца за печена јарца; Благо баби која има старца, Најешће се печенога јарца.

135

140

145

150

155