Srpske narodne pjesme. Knj. 6, U kojoj su pjesme junačke najstarije i srednjijeh vremena

163

99.

Погибија Вакупљана.

Ј ош ни зоре ни бијела дана,

Ал' покличе кликовати вила

Танковито ама гласовито,

Вила зове с турскије планина,

Са Љутице изнад Острвице, 5 Вила зове пашу Мамут-пашу: »Мамут-палшша, честито кољено,

»Камо твоји Турци Вакупљани #«“

Мамут паша вили одговара:

„Мучи, вило, грло те болило; 10 » Отидоште моји Вакупљани,

»Да доведу Личке арамбаше.

»днаш, ако л' ми Бог и срећа даде,

»Те доведу Личке арамбаше,

»„Медуљу ће мени даровати,

„Кнежевића Јоси капетану,

» А Сдунића и с њим Паведића 15 »Двама ћу их браћи даровати,

»Двама браћи двама Куртовићем,“

Али њему вила бесјеђаше:

»Мучи, паша, да од Бога нађеш !

»ја сам синоћ у Мазињу била 20 „Врло касно у заоду сунца

»Код Беговца код воде студене,

»И ја срето Личке арамбаше,

»Они носе девет мртви глава,

»девет глава Турак' Вакупљана. 25 „И ако ми, пашо, не вјерујеш,

„Четири сам ја главе познала: