Srpske narodne pjesme. Knj. 6, U kojoj su pjesme junačke najstarije i srednjijeh vremena

167

њи по

Ни у цркви звоно зазвоњело, Кнежевић је рано подранио, Подранио п кафу попио.

С њим је пио Микашиновићу, И пио је Шимић капетане,

И пио је Медвед капетане,

И Бисажија од Петриње Павле, Онда вели Кнежевићу Иво: „Официри, драга браћо моја, »да пдемо сложно и једино, „Да на Турке данас ударимо, „И да нашу срећу опробамо.“ Онда вели Микашиновићу : »„Господине, Кнежевићу драги, уда на Турке данас не идемо, »„Грехота је у неђељу младу.“ Помами се Кнежевићу Иво, Командира, ево компаније, Бачину Уну пребродише,

Код Дубице табор поставише. Кад високо искочило сунце, Турци огањ жесток просипаше. А кад било на пол дана сунце, Неста Турком праха и олова, Не имали с' одбранити чиме, Бранили се дрвљем и камењем. А кад било попасно доба, Виче Туре с брда високога:

» А не бој се, паша господине, „Ето теби добра помоћ иде,“ Препаде се Кнежевићу Иво, Те он своју војску сакупио,

10

15

20)

25.

30