Srpske narodne pjesme. Knj. 6, U kojoj su pjesme junačke najstarije i srednjijeh vremena

О На Црквини Уну. пребродио. Колико су потрошили војске Триста и појаче нешто, И погибе Микашиновићу, Џа погибе Шимић капетане, И погибе Медвед капетане, Од Петриње Бисажија Павле, Надаждија ране задобио. Још је Медвед у животу био, И солдатом тио говорио: » О солдати, драга браћо моја, „Пренес'те ме преко Уне хладне; „Имам нешто и сребра и злата, „Боље вам је у вину попити, „Нег' да отме вјера некршћена,“ Солдати су срца милостива, Преко Уне њега пренесоше. Сватко свога жали на крајини: Неког жали родитељ и мајка, А некога братац и сестрица, А некога из села комшија, А некога и вијерна љуба, Компанија Микашиновића, Стара мајка Шимић-капетана, А сестрица Бисажију Павла, А Медведа триста работаша А који су код Петриње били, И на води ћуприју делали. Вели мајка Шимић-капетана: » Чедо моје, Шимић-кашпетане, „Што ће твоја старана мајка „А без тебе сина јединога #!«

4()

45

сл сл

60

70