Srpske narodne pjesme. Knj. 6, U kojoj su pjesme junačke najstarije i srednjijeh vremena

171

„Сунце наше, не скриј своје зраке, „Него сјаји браћу кров облаке

» И дјевојке драге сестре твоје, „Које теби свилен барјак кроје, „На барјаку сјајне орле шију,

» 2 на главу златан вјенац вију уда таквога витеза јунака,

„Кога давно не родила мајка.“

483. 0 Бунапарти и Бечком ћесару.

ЕЕ су се круне завадиле, Једно ми је од Беча ћесаре,

А друго је Бунапарте краље. Књигу пише Бунапарте краље, Тер је шаље Бечкоме ћесару:

» Чујеш ли ме, од Беча ћесаре, „Остави ми Млетке и Талију, „А и славну Боку на крајини. ако ли ми оставити нећеш, уја ћу дићи силу и Францију, „На границе твоје ударити, „Села палит и градове примат, „Докле дођем Бечу бијеломе, „Без боја ћу у Беч улазити,

» У твој диван коње угонити,

» А од двора градити шпитаље, » Од тебе ћу бруку учинити. »Ни на том те оставити нећу, „Ћераћу те до Прага Златнога,