Srpske narodne pjesme. Knj. 6, U kojoj su pjesme junačke najstarije i srednjijeh vremena

170

и

„» Узети ће од Турака. крило, „»Што је прије Деспотово било.““ Кад то чуше српски витезови, Ове војводе, момци и кнезови, Сви скочише на ноге јуначке, Хватише се за пушке дугачке, Повикнуше, Бога споменуше, Заигравал и попјеват' сташе: „Кад ће зора св'јетла осванути, „И откуда сунце огранути,

» И наранча лишће окитити, „3а калпаке перје повјесити #“ Гласом поју, рукама пљескају, Веселе се, срести га чекају

( раввитима свилени барјаци И с пламени мачи гребештадци. Овако ће њему говорити,

Сви из гласа њега поздравити: „Добро дошла, наша узданице, » Сјајно сунце љешше од данице ! »Одавно смо јадни уздисали,

„ Уздаишући на небо гледали, „И молили Бога великога,

„Да нам пошље од рода икога, »Од ког би нас огријало сунце, „Избавило из турске тамнице, „Поновило дворе Неманића, „Што су сада у Отмановића; „Опалило мечет и мунаре, „Обасјало цркве и олтаре.“ Дјевојке су кола изводиле,

И оваке пјесме пспјевале:

20

25

30

4)