Srpske narodne pjesme. Knj. 6, U kojoj su pjesme junačke najstarije i srednjijeh vremena

178

АИ

удашт' да пустиш Млетке и Талију,

„Талија је твоја поткућница, „Млеци су ти цвијет од градова, „Сва Истрија, земља Далмација,

„ То, ћесаре, твоја бановина, „Бока ти је кључи од градова. »Но ти брани Млетке п Талију, „Док је твоја круна и ћесарство.“ Кад то чуо од Беча ћесаре,

Он отоле ситну књиге пише,

Тер је шаље Бунапарти краљу: »Чујеш ли ме, Бунапарта краље, „Моји ли знати, да л сп затувио, „Кад велики савјет учинисмо

» У мојему Бечу бијеломе

»Око круне дужда млетачкога, „Те дуждеву круну раскрунисмо, „Ми оваке пате учинисмо:

»Ти да носиш све дуждево благо, уја да узмем земљу п градове. „Ти однесе благо свеколико, »Голе мени остави градове,

„Па још тражиш Млетке и Талију. „ Талија је моја поткутњица,

» Млеци су ми цвијет од градова, уСва Истрија, земља Далмација,

» То је, рече, моја бановина, »Бока ми је кључи од градова. „Не дам тебе Млетке и Талију, »дДок је моја круна и ћесарство, „Нит' се бојим тебе ни Француза,“ Књига дође Бунапарти краљу,

т0