Srpske narodne pjesme. Knj. 6, U kojoj su pjesme junačke najstarije i srednjijeh vremena

174.

аи

А кад виђе што му књига пише, На књигу се гротом насмијао: „Авај, Крањче, од Беча ћесаре, „Ја ти ли ћеш са мном ратовати #“ Па он диже силу и Францију,

На границе ћесарске удари,

Села пали, и градове прима,

Док је близу Беча доодио.

Но тако је срећа изнијела

Баш једнога московског принципа, По имену Кутувова кнеза,

Те дочека Бунапарту краља, Изгуби му дванес' иљад' војске, Ћера њега до тридесет сата.

Тад се један Србин намјерио

Баш у војсци Бунапарте краља, Па он тајно ситне књиге пише, Тер их шаље Кутувову кнезу:

» О велики Кутузове кнеже,

„да л' не чујеш, ил' не ајеш за се, „Јудешка те издаде господа, „Него бјежи, и уклони војску. „Ако ли се уклонити нећеш, „Кунем ти се Богом истинијем, »Оћеш своју изгубити главу.“ Књига дође Кутузову кнезу,

А кад виђе што му књига пише, Он побјеже, и уклони војску.

Кад то виђе Бунапарта краље, Тад се с војском натраг повратио, Докле дође Бечу бијеломе.

Без боја је у Беч улазио,

85

90

100

105

110

115