Srpske narodne pjesme. Knj. 6, U kojoj su pjesme junačke najstarije i srednjijeh vremena

Погони га Туре медану.

Дијете се добро напучило, Ману сабљом и руком десницом, Пос'јече му главу од рамена, Па му узе коња и оружје,

И отиде здраво на дворове, Здраво дође, весела му мајка !

б. Смрт двије младожење.

5 Богића у Морачу доњу

У њега се три весеља граде: Кћер удаје, а два жени сина, Кћер удаје у Васојевиће,

А синове жени из Дробњаках. Он окупи сватах пет стотина, Поведе их зеленом планином, Докле дође у племе Дробњаке. Ту сватове димно дочекали, Дадоше им даре п ђевојке,

И ојдоше зеленом планином. Кад дођоше Брду Млијечноме, Ного вика војводе Богићу :

„Сад сватови коње разиграјте, „Ко најпрви дође Јели Крњој,

» Хоћу њега послат на муштулук,“ Сви сватови коње разиграше, Ма најшрве двије младожење. Послаше их у Морачу доњу. Кад дођоше у Плочник планину,

т0