Srpske narodne pjesme. Knj. 6, U kojoj su pjesme junačke najstarije i srednjijeh vremena

„Да их оба зовем на весеље,

„То Лазара за вјенчана кума,

„А Стефана, да нас вјенчат' буде.“ Дивно ву га они послушали,

Кад дођоше Задру на крајину, 1330 Па Мамулу дивно поздравише

И владику Кнежевић-Стефана,

Пак им поздрав од књаза казаше,

Да их књаже зове на весеље;

Зафалише, оба прпстадоше. 1335 Отолен се свати покренуше,

Па вапором у Котору до'ше,

А за њима Лазар и владика

Пристигоше свате у Котору,

И ту наше књажеве сватове, 1340 Бјеше пуно иљада сватова,

Све господе српске изабране,

Па сретоше лијепу кнегињу,

Госпођи се свати поклонише,

Захвали им народна госпођа. 1345 Сва господа уједно се крену,

Црногорска и сва аустријска,

Шњима иде од Боке циркуле,

По имену Стефана од Дојма,

Пут Цетиња равна окренуше, 1350 Развише се свилени барјаци,

А пуцају бистри џевердари,

А пјевају млади Црногорци,

А кад долше на племе Његуше,

Ту нађоше четири хиљаде, 1355 Све наредна свата искићена,

Под ођелом и згодним оружјем,