Srpske narodne pjesme. Knj. 6, U kojoj su pjesme junačke najstarije i srednjijeh vremena

444

У Квекића Марка починуше,

У његова мила пријатеља.

Ту стојаше три четири дана, Онда вели Петровић Борђије: „Чујеш ли ме, Марко пријатељу, „Изведи ми Даринку ђевојку, „Јере више чекат' не можемо, „Није шала, свата шест хиљада,

„Што нас чека на равно Цетиње,

»Да сусретну народњу госпођу.“ Изведе је, ријеч не чињаше,

И сватове дивно дариваше, Неком перо, неком перјаницу, А некоме од злата јабуку,

А Ђорђији златну колаину,

А ђеверу од злата кошуљу

И Даринку лијепу ђевојку; Дарива им свилена барјака,

На барјаку од боја знамење,

(0 ком бију ките позлаћене,

У њему је оро двојеглавни, Око њега аждаја од злата,

Па им даде од мора вапора Свог сестрића Гопчевића Шпира Тако бјеше књаже наредио, Наредио Борђији и Мирку,

Кад се врате из Тријешћа равна:

„Доћи ћете Задру бијеломе,

у у муле Тавзару „јавите се Мамули Лазару, „Далмације славна господара,

у 3055 у Брза про > Ц »И владики Кнежевић-Стефану, ујавите се, па их поздравите,

1295

1300

1305

1310

1315

1325