Srpske narodne pjesme. Knj. 6, U kojoj su pjesme junačke najstarije i srednjijeh vremena

ај Лазар бјеше за вјенчана кума, А Стефан их дивно привјенчао, И благослов по закону дао, Па вјенчана кума обдарише, Обдарише, дивно испратише, Сви сватови те се окренуше, Окренуше, пак се окупише, Међу њима књаже излазио, И њихова Даринка госпођа, Повдравише кићене сватове, Поздравише па им зафалише, А свати се њима поклонише. Отолен се свати разиђоше, Књаз остаде на равно Цетиње И његова господа избрана, Господа се лијепо држаше. Што за Фајду, драги побратиме, Кад не оћу неки починути,

Но вавијек смрачну мрежу плету,

Да господу Црне Горе смуте, Омутиле се њима утробице! Да би Бог дб и Богородица ! А који су с тијем управљали И највиши пособници били, Те господу вашу равродише, Често они код књаза иђаху, Па лакомци Пера опадаху,

И у књаза тако говораху:

1390

1100

1415

уда л' не видиш, пресвијетли књаже !

„Што ти Перо из потаје ради,

„Шњим заједно Цетињски сердаре,

„По имену Мартиновић Мило

1490)