Srpske narodne pjesme. Knj. 6, U kojoj su pjesme junačke najstarije i srednjijeh vremena

448

» Са сестрићем Перовић-СОтефаном, „Којему си даровб сенатство, „И учини њега за сердара, „Он је мудра и паметна глава, „Што би они могли урадити, „И што раде, нигда не престају, „Све на тајно нешто вијећају, »Оће тебе изгубит' занаго

» И столицу твоју одузети,

„Но погуби твога стрица Пера, „И погуби обадва сердара, „Док нијесу тебе изгубили,

„Е по смрти не-има кајања,“ У томе се књаже преварио, Лакомци му памет обратише, Па нареди да изгуби Пера,

И да губи обадва сердара. Доиста их изгубити ћаше, Камо срећа, да сви изгибоше, Но нађоше добра пријатеља, Те им каза да ће погинути: „Него бјеж'те, ако Бога знате, „»Макните се у Боку латинску, „Докле тајне ствари разберемо, »Да ви лудо овђе не гинете, „Виђећемо што је и како је,

у Што је лажа, ал што је истина “ Пријатељ их дивно сјетоваше, Утекоше ноћу без мјесеца: Перо бјежи равном Рудиницом, Собом узе сестричића свога, Сестричића Перовић-сердара

1425

1430

1440