Srpske narodne pjesme. Knj. 6, U kojoj su pjesme junačke najstarije i srednjijeh vremena

460

Четврти би у Стамбол уљегли,

Па ни цару не би лако било.

Да 6' имала мала Гора Црна

Ото хиљада војске на оружје

И приправу што је за војнике, 1810 Све би брзо Турке савладали,

А Србија има сто хиљада

И приправу што је за војнике.

Вавда ијеш, већ се не најела !

Вазда спаваш, већ се не наспала ! 1815 О Лесандро, Бог те не убио,

Су чим ћеш се казат пред свијетом, Какови си спомен учинио,

Баш нијеси срца бабовога !

Но се бјеше Милош покренуо, 1820 Те он старац у Србију дође,

А Милсш је стари мегданџија,

Који знаше с Турцим војевати,

Који многе задоби мегдане,

Страдао је двадесет година, 1820 Већ двадесет и више четири,

Страдао је у Њемачко царство,

Па он опет у Србију дође,

Са Србима поче да он влада,

(Срби му се добро весељаху, 1830 А доиста дријемат не ћаше,

Него ћаше Србе окренути,

Окренути Србе на јунаштво,

Но га смртна чаша уграбила.

Наком њега Михаил остаде, | Ма се уздам у Бога једнога,

Михаил је срца бабовога,

[0 о сл