Srpske narodne pjesme. Knj. 6, U kojoj su pjesme junačke najstarije i srednjijeh vremena

459

Вазда спаваш, већ га не заспала !

Од како је Буро војевао, 17715 Већ вам сједе рђа на оружје,

Већ војништва међу вама нема,

А стари су Србљи остарали,

" Остарали, боја оставили,

Не могу се држат' коња враних, 17 А некмоли мегдан дијелити

Али с мјеста кавгу заметнути;

А ви млађи, што сте настанули,

Ви за боје ништа п не знате,

Ал' не знате, али не смијете, 1785

(5 ==

Ни сте сини старије отаца. 1 Већ српскије нема мегданџија,

Кој су вазда мегдан задобили.

Млађи Србљи, да вас Бог убије !

Панула вам чађа на оружје, 1790 Будите се, већ га не заспали,

Помислите на ту Гору Црну,

Мала снага а мала приправа,

Како вазда разагоне Турке.

А тако ми Бога великога 1795 И тако ми јада свакојега,

Да је војске, колик у Србију,

И да има што има Србија,

Једанак би Босну приватила,

Валовиту Босну освојила, 1800 Босну земљу п Херцеговину

И сувише равну Арбанију,

Арбанију и шњом Румелију,

Пак би дошли стојну Цариграду,

Све свршили прије три мјесеца, 1805