Srpske narodne pjesme. Knj. 6, U kojoj su pjesme junačke najstarije i srednjijeh vremena

471

„Ако нећеш војску покуштти, „Сто хиљада плаћена солдата, „Ив твојега града столичнога, „Па их послат" прео Румелије, »Да удариш ломној Гори Црној, „Ја ти више ође стојал' нећу „На твојему Скадру на Бојану.“ Кад је царе књигу проучио

И видио што му Осман пише, Удари се шаком по кољену; »Јала море, великога врага !< Браду скубе, своју главу туче, Па у Стамбол турио телала,

Те окупи паше и везире,

Међу њима ењигу проучио,

И овако царе запов'једа:

ује ли була родила Турчина, Али сестра брата одгојила „На чистоме ђевојачком крилу, уда му дадем војске сто хиљада » И за војском цареву захиру, »Да му дадем убојне топове, уда освоји српску Гору Црну, » И утати Петровића књаза,

» И изгуби Пера и Ђорђију 2 „Ево њему из ризнице блага, уда га носи, колико му драго, „Ставићу га вељијем везиром,

„Већ везиром над свом Румелијом

»„Држаћу га како своју главу, »И даћу му шћерцу за љубовцу.“ Ко чујаше, чут се не могаше:

90

95

100

105

[10

115