Srpske narodne pjesme. Knj. 6, U kojoj su pjesme junačke najstarije i srednjijeh vremena

те

„»Е се твоја може догодити,

„И доиста хоћеш погодити; 825 „ Увдаш ли се у срце јуначко,

„Да ти пођеш нођу без мјесеца

„На широке Баре под Риђана,

уда прегледаш сву војску цареву, „Можемо ли војску дочекати, 980) „Али ћемо цркву оставити;

„И даћу ти два момка сокола,

„Већ Врбицу од Његуша Ива,

„Баш Ивана братучеда мога,

„И од Купе Стјепановић-Тура, 83 „Који кланце и богаве знаде.“

са

Послупа га Мартиновић Саво,

И узима два момка сокола,

И у руке лати џевердана

И у појас нож и пушке мале, 8 Полећеше низ питому жупу,

Брао иду пјешке на опанке,

Докле доше граду Никшићкоме,

Око града уходише војску,

Колико је мркле ноћи било; 84 Докле сину зора од истока,

Пуче на град зелена лубарда,

Ударише бумбе и свирале,

= (ма

Кренуше се три турска већила И за њима четрдест хиљада, 850 И на двоје војску раздвојише: Хараппаша на село Бршњане, Омаилпаша и шњим Реиспаша,

И за њима сва војска остала

Окренуше на питому упу. 855