Srpske narodne pjesme. Knj. 6, U kojoj su pjesme junačke najstarije i srednjijeh vremena

495

Кад виђеше три српска витеза, Полећеше зеленом планином

Докле долше Новици и Мирку,

Џа их Мирко тадер питоваше:

„Кажпте ми, моји соколови ! 860 „Јесте л' царску војски прегледали „Можемо ли с царем боја бити

„Из затвора из бијеле цркве“ Одговара Мартиновић Саво: „Господипе Петровићу Мирко !

„Ми смо турску војску прегледали, „Има сила војске у Турака,

„Ево војске а ево мегдана,

„Да се данас главах нас'јечемо

„Ка и први Срби на Лозницу, „Што су на њу Турке дочекали; „Ко ми данас не пос'јече главу, „Даћемо му женску опрегљачу, „Већ ми нигда пушке носит' неће,“ Па одведе Мирка п Новицу, 87 Не хће Саво војску поплашити,

Већ на тајно њима говораше:

„Слушај мене, драги господине !

» Има војске четрдест хиљадах,

„Собом вуку шездесет топовах, 580) „Ми одиста хоћемо гинути,

»Ема ћемо спомен учинити

» И још славно име оставити;

„Шего немој казат" војницима,

»Да се наша не усплаши војска, 585 „Да се више главах накидамо; »дЗатворимо врата од авлије,

со с» ст

се с сл