Srpske narodne pjesme. Knj. 6, U kojoj su pjesme junačke najstarije i srednjijeh vremena

Не шће Турчин на мегдан изаћи, 920 Но напријед војску сокољаше,

И никаква пушка не пуцаше.

Но да видиш Церовић-Новицу !

Он ми Мирка Богом братимјаше

И свакога редом Црногорца: 925 „Немој који пушку избацити,

„Докле моја не пукне шишана

„Па Турчина Осман-пашу млада.“

Па га Ново гађаше шишаном ;

Пуче пушка, не пуче залуду, 930 Не погоди Осман-пашу млада,

Но његова Дура барјактара,

Турчин паде, барјак му остаде.

Тадер друге пушке запуцаше,

Седам стотин' Миркова војника, 935 Све пукоше из једнога гласа,

Мало која почину на суво.

Шта за Фајду, драги побратиме !

Мало Срба, а млого Турака:

Бијелу им цркву околише, 94() За цркву се рукам' дохватише;

Витешки се бране Црногорци,

Бране цркву, а бране авлију,

Ваљају се турачке балије,

Стоји јека мртва и рањена, 945 Пролијећу коњи без јунаках

А јунаци без вранијех коњах.

Но да видиш витеза јунака,

Петровића од старине Мирка !

Закрочио помамна ђогата, 950 Па ђогата по авлији туче,

ВУКОВЕ НАРОДНЕ ПЕСМЕ УШ 52