Srpske narodne pjesme. Knj. 6, U kojoj su pjesme junačke najstarije i srednjijeh vremena

498

и

А нагони своје на јунаштво,

У руке му бјеше оштра ђорда, А кликује редом Црногорце: „А сад, браћо, ако Бога знате ! „Не пуштимо пребијелу цркву, уда ни цркву не изгору Турци, »Доћи ће ни помоћ од Брђана, » Од Брђана и двије Мораче.“ Бој бијаху од јутра до мрака, А на цркву јуришају Турци, Привукоше цареве лубарде,

Па их бију су четири стране, Разурише цркву и олтаре, Стоји јека рањена јунака, Тама пала око манастира

Од брзога праха и олова,

Већ брат брата познат не могаше 2

А некали Турчин каурина,

Па се мркле ноћце дохватише, Јоште б6'јелу цркву не пуштише; Колико је на јадноћи било,

На њу сву ноћ јуришују Турци, Још је јадни Срби не пуштају. Што за Фајду, драги побратиме ! О жалости, да је виђет' коме! Нестаде им праха и олова,

Дође ура, да им се предаду,

Ма се Срби нигда предат" неће, . р р ;

Докле вјечни спомен не оставе. Тако рече Петровићу Мирко: »0 за Бога, моји витезови!

» Отворимо од цркве авлију,

955

960

965

970

980.