Srpske narodne pjesme. Knj. 6, U kojoj su pjesme junačke najstarije i srednjijeh vremena

ИН „ја се уздам у Бога једнога, „Тек те виде у Црмницу Турци, „На мах ће се Турци уплашити, „ Е си шњима приђе боја био, „Кад си приђе у Русију био; „Узми војске што сам наредио: „Половину Ријечке нахије, „Собом узми Џетра војеводу, „Већ мојега Богом побратима » И његова Бура капетана; „Чини, стрико, што је тебе драго,“ Па другога стрица дозиваше: „Стрико Перо, ако Бога знадеш ! „Ти устани на ноге лагане, „Собом узми Милана, сердара „И сокола Ђура барјактара „И осталу браћу Цетињане, „Хајде шњима у Острог планину, „Да би нашу браћу избавио.“ Пак дозива до два сенатура (Једно бјеше Петровић-Стефане, Друго соко од Стругарах Саво): „Сенатури Ријечке нахије! „Хајте брже кули на Додоше, „Да ми Турци не уграбе кулу, » И крајини не саломе крило, » И узмите браћу Цевклињане, „Наћи ћете Мрђа капетана, „И његову браћу Додошане, „Не пуштите пребијелу кулу, „Не пуштите прије своје главе, » Ту је моја превелика снага.“

1145

1150

1155

1160

1165

1170

1175