Srpske narodne pjesme. Knj. 6, U kojoj su pjesme junačke najstarije i srednjijeh vremena

508 |

и

И утекло у земљу Њемачку,

По горама и по планинама,

Не знадоше један за другога, Дервиш паша сједе на Грахово; Па га трећи гласи постигоше Од питоме Црмничке нахије,

Да су дошли у Црмницу Турци, И Лимљане село опалили,

У Каруче око учинили; Четврти га гласи допадоше: Омер паша, родом Личанине,

А издајник отачаства свога, Кој је својом вјером шревратио, На Брда је с војском ударио, Мартиниће село изгорио,

Већ до цркве светога Стефана; Од свакуда преварише Турци. Скочи књаже, ка да се помами, Па дозива Пера п Ђорђију

И његове миле сенатуре:

»Јала браћо, ако Бога знате ! „Не чекаше до прољећа Турци, »Но по зимом() Турци ударише, „И грдно не, браћо, преварише, »ја сам кривац себе и народу, „Који сам ве пређе уставио, »дДа не пде сваки на границу, „Но сад, браћо, ако Бога знате! „Хајде, стрико Ђуро, у Црмницу, »Собом узми брата најмлађега, »Најмлађега, Петровића Вука,

» А и Крста твојега синовца,

1115

1130

1135

1140