Srpske narodne pjesme. Knj. 6, U kojoj su pjesme junačke najstarije i srednjijeh vremena

Топовима манастира гађу,

И много су квара учинили,

На уриш га узет' не могоше. Но да видиш Мартиновић-Сава ! Он управи свога џевердара

На топове цара честитога, Џевердаром ватру прифатио, Стара му га срећа нанијела, Џевердаром не пуче залуду,

Но погоди од топова, главу, Већ јуз-башу, царева већила, Кој с царевим топом управљаше, Топови му пусти остадоше,

Па топчије топове вратише,

И већ цркву топом не гађаше, Но на уриш Турци пријенуше. Не даду се, браћо, Црногорци, Око цркве поваљаше Турке, Вуку Турци мртве и рањене, Џа пођоше доњем манастиру Сви три паше телар учинише, И свој војсци заповијед даше: „Када мрене и почине сунце,

„ Гадер ћемо с војском ударити, „ Уфатити све три Петровића, „Кој изгуби силна Смаил-агу „На Млетичак у племе Дробњаке » И његових седамнаест ага, „Зацрнио сву Херцеговину.“

И овако паше бесједише:

„Ако ноћас цреву не примите, „Наше ће ви сабље сјећи главе

1400

1405

1410

1415

1430

1430