Srpske narodne pjesme. Knj. 6, U kojoj su pjesme junačke najstarije i srednjijeh vremena

5183

„Већ ви к нама повратишта нема.“ Па кад мрче и почину сунце, Осми вечер ударише Турци, Него Мирку Бог на помоћ био: Е им добру стражу поставио, Е Новица стоји на авлију, Поред њега Петровићу Крцо, Те чувају од авлије врата;

А момцима заповијед даше,

Да сахране своју браћу драгу, А који су у затвор гинули,

Да сахране протопоп-Јована, Ере се је старац преставио,

Па спуштише мртве на конопе, Да у земљу мртве закопају,

И спуштише четири јунака:

С Орње луке Мину Бошковића И витеза Кара Петровића

И Филипа од Мартиновића

И Видака, манастирска ђака; Те мртвачко гробје ископаше, МИ то било ноћно два сахата

А чим бјеху гробје ископали, А у томе Турци ударише,

На авлијнска врата просјекоше, Него Срби за коноп макнуше, Петровића Кара измакоше,

А тројица позад остадоше, Двојица се у гроб сахранише, Мартиновић Филип од Цетиња, Јаме нема, а пећине нема,

Ђе ће своју сахранити главу,

ВУБОВЕ НАРОДНЕ ПЈЕСМЕ УШ

1435

1140

1445

1450

је но сл сл

1460