Srpske narodne pjesme. Knj. 6, U kojoj su pjesme junačke najstarije i srednjijeh vremena

40)

Не оставља Вида побратима,

И све бије пушком пџеверданом.

За њиме се Турци натуриште,

Ћерају га гором уз планину,

Док изашо на врх од Сомине, 215 Четрдесет и четири пута

Опалио пушком џеверданом,

Овакад уби по добра Турчина,

Међу њима Љубинска диздара.

Кад погибе диздар од Љубиња, 29() Онда Турци натраг се вратише.

Турци купе мртве и рањене,

Који бјегу много изгинули

Од ускока и њина анџара.

А највише оста спомен арну 225 И његовој пушци џевердару.

Ускоцима добра срећа била,

Од ускока нико не погибе,

Само један издајица Ђуро.

Вида носе у Морачу тврду, 230 Добавише од мора ећиме,

Извидаше Жеравицу Вида.

Оде Жарко весела му мајка,

Њему мајка а нама дружина.

Весел'те се, Бог вас веселио ! 235. Од мене ви мало разговора,

А од Бога дуго и за много.