Srpske narodne pjesme. Knj. 6, U kojoj su pjesme junačke najstarije i srednjijeh vremena

9. Права плата невјернину.

ој зорица не забијелила Ни даница лица промолила А од дана нема ни спомена, А урани лијепа ђевојка, Уранила на Херцеговину

У широку пољу Гатачкоме На саману дану Спасовоме, Те бираше биље и цвијеће. Ал' крвави цвијет налазила, Па овако млада бесједила: „Фала Богу да је великоме ! „Што је ово крваво цвијеће 2

ује л' од какве звјерке из планине,

„али каква рањена јунака, 2“ Бесједећи ув планину пође, Дође млада у Космач планину У коју су јеле танковите,

А погледа при јели зеленој, И угледа голема јунака

Ђе ув јелу плећи прислонио А уз рамо држи џевердана, За пасу му двије пушке мале, Двије пушке у срму сковане, А на плећи зелена долама, На доламу токе позлаћене,

А уз рамо држи џевердана; Пали су му брци низ рамена Ка' соколу крила низ кољена; Диван ли је, змија га ујела !