Srpske narodne pjesme. Knj. 6, U kojoj su pjesme junačke najstarije i srednjijeh vremena

И ту бјеше војвода Брацане, Изнесе им књигу шаровиту, Па су дивно књигу проучили, На књигу се врло поклонили, Шаровиту књигу загрлили, Па по Кучах турише теларе, Да покупе војску свуколику. Ту су нојцу били коначили,

А у јутро рано подранили, Па се натраг били повратили, Ал ево ти девет барјактарах А за њима три хиљаде другах, На Косор се војска окупила, Па отоле војска најавила,

И Морачу воду прегазила, Докле дошла у племе Пипере, А ту наше оба Пилетића

И сокола Вула Марковића,

И ту наше хиљаду Пиперах, Саво тражи оба перјаника, Ере су му уздана дружина, Џа их Саво за Пипере пита, А јесу ли браћу помирили

И Пипере браћу саставили: „Свакога смо дивно умирили „До крваве куће Вукотића, „Из Рамнога лаза на крајину, „А њих нигда смирит не можемо.“ Мало стало, много не трајало, Ето Ровца и двије Мораче,

И за њима трп хиљаде војске, Пред њима су добре буљубаше,

— сл с>

2760

> –! = =