Srpske narodne pjesme. Knj. 6, U kojoj su pjesme junačke najstarije i srednjijeh vremena

Све сердари п добри главари; Мало стаде, много не трајало,

А ето тип Митра калуђера

На његова вранца помамнога, Бијела му п глава п брада, Загрнут је црном тамбарпном, Под тамбарцу двије пушке мале, О вранцу му виси шептшана,

О појасу сабља демтикиња; Мало стаде, много не трајало, А ево ти страшна мегданџија, Мегданџија, Вуковић-Милана,

А шњим бјеше Вуче капетане, А треће је Беша буљумбаша,

И он бјеше мегданџија страшна, Воде војске на пуно хиљаду, Окушило се седам хиљад' војске, А осма је Пипперп јунаци.

Кад се силна војска саставила, Ту је трудна војска починула, Докле вране коње одморише

И јунаке своје под оружје,

У то танке вњиге допаднуше Од онога свијетлога књаза,

И поздравља све редом главаре: »Слушајте ме, рабри витезови!

»И поздрављам све редом војнике,

„Који јесу срца јуначкога:

»Слушајте ми оба перјаника »И мојега Мартиновић-Сава, „Који ме је врло послушао, „Нек устану пи уреде војску;

> – – сл

2190

2800