Srpske narodne pjesme. Knj. 6, U kojoj su pjesme junačke najstarije i srednjijeh vremena

МИ А нареди Мирку брату своме: „Бирај, Мирко, кога тебе драго, „Хајде шњима у питому Жупу, „ Те се туна покољте с Турцима; „Ако буде сила у Турчина, »„Остав' Жупу, хајде у Острогу, „Немој пуштат Василију свеца

„Нако с твојом са рамена главом:

„Е се бојим, и кажу ми људи, » Бр ће издат" Брцки капетани.“ Мирко књаза добро послушао, Па појаха хата од мегдана, Узе собом неколико другах, Сенатора Церовић-Новицу

И сердара Ђурашковић-Сава, Од Ћеклића два сокола сива, Попа Пера и војводу Ђура

И рођака Пера капетана,

И још шњима неколпко другах, Те пођоше преко Горе Црне, Брже дошли у питому Жупу, . И ту нашли Крца Петровића И сокола Пека капетана,

Ђе чињаху станак с Жупљанима; Тек виђеше свога господара, Весеље му чине из пушаках, Добро су се Мпрку ограшили, Па му љубе руке п кољена: „Благо нама, огријано сунце ! „Када ни те књаже оправио, Не жалимо сада умријети.“ Ма их Мирко добро слобођаше,

235

240

245

250

~ > сл сл

260

265