Srpske narodne pjesme. Knj. 6, U kojoj su pjesme junačke najstarije i srednjijeh vremena

Ко Тада они коња поведоше, А Вук бегу Љубовићу пође. Када Вуко бегу долазио, Све му каже, што је и како је. И овако Вуче говорио: „Богу тебе, Љубовићу бего! „Што би мене дао муштулука „Кад бих тебе ја довео оден » Радовића Луку из Бањанах, „Који ти је брата изгубио, „Изгубио брата и ујака 2“ Тада бего Вуку говорио: »Пођи с Богом, Вуко Шалетићу ! „Неће врана уфатит сокола, „Ни ти нећеш Радовића Луку; » “~ да би га ико уфатио, уја бих њега даром обдарио: »дДао бих му ситну бурунтију »Да харача цару он не даје, » Док је њега и од њега трага.“ Онда Вуко Љубовићу говори: „Вјера моја, беже Љубовићу ! уја ћу твога уфатит' крмника. у» Ако бих те, бего, преварио, „ји ми одмах посијеци главу.“ Тада му је бего говорио: „Пођи с Богом, Шалетићу Вуко! „Ти ако би ријеч испунио, уја ћу тебе даром обдарити „Што гођ будеш у мене питати.“ Онда Вуче пође Шалетићу Доке браћи он под Космач дође

130

135

ЕУ (52 ст