Srpske narodne pjesme. Knj. 6, U kojoj su pjesme junačke najstarije i srednjijeh vremena

44

И скакаше, драги побратиме, Ка' и срна од године данах, Димна ли је, убила је гуја! Доке дође на поље Гатачко, Па низ поље у село Казанце, Виђеше је седам браће миле, Па су браћа сестри говорили: „Ђе ви била, змија те убила!

„А ми смо се браћа препанули

„Да је тебе чета уфатила.“ Тада она кавиват почела Све како је Вуче говорио. Кад равумље Малповићу Вуче, Он је браћи био. бесједио: „Ево срећа, моја браћо драга, »Да идемо у Космач планину „Уфатити Радовића Луку

„А крника бега Љубовића, „Који му је брата погубио, „Погубио брата и ујака,

уда ми Луку жива уфатимо, „И жива га бегу поведемо, „Бего ће не добро даровати: „Даће нама ситну бурунтију“. „Да харача цару не дајемо;

„Но хајдете под Космач планину

„И пове'те вранца дебелога,

„Ту чекајте, док ја к вама дођем,

„Е ја бегу пођох Љубовићу

» Да му кажем за свога крмника,

„Који му је брата погубио, „Погубио брата и ујака.“

95

100"

105

110

115.

126

195.