Srpske narodne pjesme. Knj. 6, U kojoj su pjesme junačke najstarije i srednjijeh vremena

59

Док дођоше води Буковици,

А отолен на Слатину равну. Кад изишли на Слатину равну, Сву Слатину здраво пријеђоше, Док дођоше на Мљетичак равни Танкој кули Пера Зајовића, Изметнуше двије пушке мале. А излази Перо Зајовића.

Те он срете мила кума свога, Приватио коње п оружје,

А њих води на бијелу кулу. За готову совру засједнули,

А на соври свака ђаконија,

А. највише вина п ракије.

Они пију вино п ракију,

Док стадоше пушке попуциват, Стадоше се свати састајати. Свијех ћу ти по имену казат': Најпрви је Окица Јакићу,

А за њиме два кнежева сина, Једно Амза а друго Мијата,

За Мијатом Жучића Богдане, За Богданом Поповић Вилише, За Вилипом Клепавића Живко Из малена села Озринића,

А за Кивком све остало друштво,

Таман, браћо, двадесет сватова. Изидоше на бијелу кулу,

За обилну совру засједоше, Они пију вино и ракију.

Док се ладна напојише вина, И од вина ћеиф приватише,

160

165

170

190

185