Srpske narodne pjesme. Knj. 6, U kojoj su pjesme junačke najstarije i srednjijeh vremena

Он остаде под бијелу кулу, Па привати без биљеге вранца, Поведе га низ Сеоца равна. А кад сиде на воду Тушину, Ту закрочи јагрвли гаврана, Поћера га уз Тушину равну, Док ишћера Лазаревој кули. А под кулом осједе Гаврана, Привеза га за алку залиту, Оде влашче на бијелу кулу, Те се свлачи, те се преоблачи: И обуче бијелу кошуљу,

По кошуљи кадивли џамадан, А по њему црвену доламу, По долами токе ударио,

А на главу капу и челенку, А на ноге копче п чакшире, Опаса се свиленом каницом, А по њему свилај привалио, Зањ зађеде двије пушке мале, Све у срму, па су позлаћене, Ниже њих је крива јатагана, Па довати брешку посребљену, Објеси је себе о рамену,

А пригрну струку сичашицу, А велики чибук запалио,

Па, пошета низ бијелу кулу, А за њиме Церовић Стеване, Он понесе крсташа барјака, А слећеше под бијелу кулу, Посвједоше два коња гаврана, Поћераше уз Тушину равну.

130

135