Srpske narodne pjesme. Knj. 6, U kojoj su pjesme junačke najstarije i srednjijeh vremena

61

и

„Каки су те врази понијели 7

„Знаш ли, куме, што си учинио 2

„Јеси ли се, куме, повалио,

„Да ћеш убил' арамбашу Коча г 9 „Вала ти се ваља по Дромњаку.

ујест зачуо арамбаша Кочо,

»Оће изић' данас пред сватове,

„И твоју ће изгубити главу,

уја ти ништа помоћи не могу. 230 „Веће, куме, тебе Богом кумим,

„да идемо на бијелу кулу,

„Да пијемо, куме, амберију,

„Док наљегу кићени сватови,

» И наведу прикладну ђевојку.“ 235 Под Остојом коња уватио,

Те га сврати под бијелу кулу.

Отален су свати приложили.

Док се смисли Церовић Остоја,

Па овако влашчић говораше: 240 » О мој куме, војевода Шујо, „Боље ми је данас погинути, „Него овђе с тобом останутп,

»Е ће мене свати прекорити.“

Па поклопи Вујачића вранца, Поћера га трагом за сватима, Брже стиже киту и сватове.

Кад су свати кроз Пошћене били, Ал' ево ти тридес Пошћињана, Они пију сватовске здравице. _ 250 Неће пити Церовић Остоја,

Већ прогони Вујачића. вранца,

И за њиме Церовић Стеване,

~) сл

> и сл