Srpske narodne pjesme. Knj. 6, U kojoj su pjesme junačke najstarije i srednjijeh vremena

62

ми

За Стеваном Поповић Вилипе. Кад су мало понапријед били, Ал) ево ти арамбаше Коча. Оно пало по богаву тврду, Запета му пушка пред очима, Он повикну грлом и авазом: „Море, курво, Церовић-Остоја, „Знаш ли, море, што си учинио „Јеси ли се, курво, повалио, „Да ћеш моју изгубити главу“ „Нећеш моју, него ћу ја твоју. „Немој рећи да је пријевара.“ То рекао, пушци ватру даде, А пуста му ватру приватила, И Остоју боље погодила: Посред уста п деснога орка, Два му здрава саломила зуба, Деснога му опалила брка.

Ал Остоја собом јунак добар, Нити паде, нити се препаде, Џа он сману брешку посребљену, Привија је оку и образу,

Те он згађа арамбашу Коча. И добро га бјеше погодио: Посред срца и свилена паса. Ама Кочу добра срећа била, За пасом му нож п пушка мала, Те му пушка зрна уставила, Ама Кочу ране не задала. Кад то виде Поповић Вилипе, Он наћера дебела кулаша,

А још сману сјајна џевердана,

265.

> (>) (55) ст