Srpske narodne pjesme. Knj. 6, U kojoj su pjesme junačke najstarije i srednjijeh vremena

ПА ЛЕ „ја сам ноћас чудан сан видио: „Бјеше ми се обалила кула, „А два мрка завијаху вука „На десну листру од истока, „А на средње кука кукавица, „Која рока ни лијека нема.“ Таде му је мајка говорила: „Чу ли, синко, мајка да ти каже, „Ласно ти се сану овизати: „Што је твоја обаљена кула, „То је твоја посјечена глава; „Што два мрки завијаху вука, „То су твоји два сирака сина, „Што на кулу кука кукавица, „То је твоја саморана мајка.“ У ријечи што су говорили, Но га ситна књига допанула, Од силнога паше од Нихшића, Да му иде јунак под шатору. Ођеде се, узјаха ђогата, И отиде паши на дворове. Када дође у Нихшићу граду, Добро паша дочека Илију, Па Илији ријеч проговара: „Виђ', Илија, моју грађевину.“ Илија је паши бесједио: „Толико ти, пашо, спора глава: „Међу ове двије змије љуте, „Црном Гором п Херцеговином.“ То је паши жао на свијету, И погледа оком на џелата. Врже џелат, посјече му главу.

а сл

20

> сл

30

[а