Srpske narodne pjesme. Knj. 6, U kojoj su pjesme junačke najstarije i srednjijeh vremena

пили“

Па ондоле ситну књигу пише, Те је посла Косорићу Станку: „Брже, Станко, мене на дворове.“ Кад дијете књига допанула,

Оно бјеше од годинах лудо,

Теке добро од памети мудро, Кров Дробњаке покупи јунаке, Окупио шездесет јунаках

На шездесет коња големие,

И ојдоше у Нихшићу граду, Дођоше паши на чардаку.

Но им паша ријеч проговара : „Добра дошла, моја рајо права! „Фермаш ли ми, Станко, грађевину #“ Но дијете паши бесједило: »Јолико ти,-пашо, спора глава, „Ка ће грађа од љескова прућа, » Међу ове двије змије љуте, „Црном Гором пи Херцеговином.“ Но му паша опет проговара: „Не будали, Косорићу Станко,

» Тако ти је бабо будално,

„И с тога је главу изгубио.“

Па погледа оком на џелата,

Да изгуби Косорића Станка.

Но дијете чекат' не хоћаше,

Но упали двије пушке мале,

Те је паши срце. опалио.

Кад виђоше шездесет Дробњаках, Упалише шездесет пушаках,

И побише паши тевабију,

И пашин сарај похараше,

сл ст сл

~! ст