Srpske narodne pjesme. Knj. 6, U kojoj su pjesme junačke najstarije i srednjijeh vremena

69

Навалише низ ломну Рудину, Отидоше пољем зеленијем, Уминуше Спуж п Подгорицу,

И дођоше паши под шатору.

И паша се с њима дивно пшта, Ал' на Петра пспаде давија,

Па му паша ријеч говорио:

„је л' истина, Петре Бошковићу, ује л' истина што ми љуђи кажу, уГрадиш ли тип убојницу кулу,

„ Убојницу кулу на Слатину,

„Да се из ње од Турака браниш 2“ Мучи Џетар, ништа не говори, Но говори од Винића Раде: „Вољан да си, драги господару, „ хајде пошљи највјерније слуге, »Да отиде на село Слатину,

„Да преброји по Слатини куле; „Ако више од четири нађе,

„Ево моја п Петрова глава.“ Теке ону скидоше давију,

На Петру је друга испанула, Јер испаде турска була млада: „Хај помагај, драги господару, „На катила Петра Бошковића, „Два је мене изгубио сина.“ Мучи Петар, ништа не говори, Збори сабља војевода Раде:

» Ту ли мене, пашо господару, „10 су двије просјачине биле, »Просиле су земље п градове, „Кад су дошли Спужу на крајину,

30

4()

[5 ст

55