Srpske narodne pjesme. Knj. 6, U kojoj su pjesme junačke najstarije i srednjijeh vremena

3 жвне Џуче једна пушка од Пипера, И турскога уби барјактара, Туре паде, а Рајич припаде, Узе њему главу п оружје. Таде Турци плећи обрнули, Са сваке их стране ударише, Бјеже Турци низ ломну Рудину, Дадоше се поља зеленога, Ове сијеку главе од Турака, Од Слатине до дно Височице Шездесет посјекоше глава.

15.

Смрт Алај-бега Ченгића.

Бано пију аге јеничари

У бијелу Оногошту граду, Има ага двадест и четири, Међу њима Ченгић Алај-беже. Кад се рујна вина напојише, Међу себе јеглен отворшше,

ИМ овако ријеч бесједише: удала кардаш, чуда великога ! „Црногорци јесу посилили,

» Ово, бели, добро бити неће, „Заиста ће нама додијати

„И бели нас у Шам оћерати.“ А то слуша Ченгић Алај-беже, Па је Турчин 'вако бесједно: »А тако ми моје вјере тврде, » Оћу силну сакупити војску,

155