Srpske narodne pjesme. Knj. 6, U kojoj su pjesme junačke najstarije i srednjijeh vremena

ан: о Уграбише Роганову кулу, Уграбише, па се затворише. Ту се бију ватром из пушака, Не даду се кули примакнути. Ту Рогана дома не бијаше, Ну отишб Чеву каменоме. То зачуше Чевљани јунаци, Велестовци, Цуце п Бјелице, Па п сердар од села Трњина. Роган скочи, узе џевердара, За њим трче млади Црногорци, И чобани оставише овце, На Трњине итро потрчаше. Како стиже Рогане сердаре, Удари им са четири стране. Како Турци виђоше сердара,

Плећи даше, а бјежат стадоше.

Ками мајци да би побјегнули! Престигоше Цуце и Бјелице, Па не даду Оногошту граду. И те би тп јаде опростио, Ал Трњани отворише кулу, Па на Турке чилни ударише, Ударише чилни и одморни, Од Турака црне јаде граде.

Да виш, браћо, муке од Турака,

На крше их Срби наћераше, Наћераше, па их поломише, Оне друге живе поваташе, Међу њима Ченгић-Алај-бега, Свеваше му руке наопако. Црногорци сви се искупише,