Srpske narodne pjesme. Knj. 6, U kojoj su pjesme junačke najstarije i srednjijeh vremena

76

Млоге мртве понијеше главе,

И везате поведоше Турке.

Ја сам чуо да причају људи, Један ћера добар Црногорац

У појасе седам потурица, Свеватијех руку -наопако,

Џа их ником поклонити неће. Кад дођоше бливу до Трњина, Ту бегове одвојише брзо,

Џа остале одма погубише, (Једамдесет бега поведоше, Пред свијема Ченгић-Алај-бега, Доведоше Чеву каменоме,

Џа иг ћагу пушталт' на откупе. Но заплака момче Црногорче, Па овако ријеч бесједио:

„Ви пуштите Турке на откупе, „Нека робе и сијеку главе. „Зар не знате, није давно било, „Пад удари Ћуприлић везиру, „Те попали ломну Гору Црну, „И зароби млоге Црногорце, „Баш на вјеру и на пријевару, „Па ви браћу откупити ћасте, „Он их не шће пушћат на откупе, „Но пос'јече младе Црногорце.“ Црногорци кад то саслушале, Потргоше пламене анџаре,

Па Ченгића посјекоше најпре, И остале погубише редом.

Ту велики шићар вадобише, Црној Гори образ освјетлаше.

90

100

110