Srpske narodne pjesme. Knj. 6, U kojoj su pjesme junačke najstarije i srednjijeh vremena

И ту Васа Нешковића нађе,

Те му ситну књигу накитио. Ондолен се подиже Илија,

И отиде у Платије тврде

На торину Луке Матовога,

И књигу му даде на рукама: „Ма ти књигу, мио сестричићу, „Е се Џипер на збор окупја, „И за вас он збора имавб је, „Да се хоте мирит' с Ровчанима.“ Носи књигу на Гуњану Малу. Но му Лука ријеч бесједио:

„Ја не смијем, ујаче Илија,

„Ја не смијем по дневно ходити » Од јунаках од Андријевацах, „Да смо њима једну главу дужни; „По ноћи ћу и поћи и доћи.“ Одиста се препаде Илија,

Е ће њему сестрић погинути. Лука пође у Ровца камена

А Илија низ Пепере рамне, Све Пипере листом окупио. Хоће ли је (2) до села Лутова. Дође војска Долу Бревовоме. На троје се војска дијелила: Пред једном су до два побратима, Једно ми је Пуришин Мушика, А. друго је Ненадин Тодоре, Она хојде у Жупину војска,

Да чекају луњанске козаре;

А пред другом Боро Мрвовићу, За. Бором је Пуљевић Никола,

4()