Srpske narodne pjesme. Knj. 6, U kojoj su pjesme junačke najstarije i srednjijeh vremena

79

њи тиитети

» 0 Пиперип, моја браћо драга, „Онадете ли, јесте запазили, „Кад Ровчани мене ударише, „На божу не вјеру преварише, „Посјекоше Станишу мојега

» И сокола Живка Божовога,

» И зајмише овце свеколике,

„Ви се мене осветит' не дате.

» А да би га не родила мајка, „Докле ми је Божовић Лазаре,

» С мојом ћу им браћом ударити.“ Но да рече Радоев Савићу:

„А што плачеш, Пуљевић-Иткола, „А и мене оста у Ровчанах

» А најбоља кућа Бајовића,

„Но Илија не да с Ђурковић ма,“ А Илија таде говорио:

» О Пипери, моја браћо драга, »Да ми божу вјеру утатимо, „Кад ћемо се светит од крмника »Да му нема робе ни гласника, „Ко би њему гласа учинио,

»Да га међу Пипперима нема.“ Оно рече, на ноге скочпо, Пиперима ријеч говорио:

» Чујете ли, моја браћо драга, „Ако би ни Бог и срећа дала, »Да ровачке овце плијенимо,

»Да Матове мене повратимо.“ Оно рече, уз Џипере пође, Докле дође у Мрке камене

На бијелу Аћимића кулу,

10

15

2)

30